Ne volim generalizacije bilo koje vrste. Ne volim podjele na ove ili one jer smo svi individue za sebe. Ali dozvolite mi da sad budem ja ta koja će generalizovati i grupisati pojedince jer ne vidim drugi način da jasno objasnim ono što sam naumila. Ako bih ja ikada "dijelila" ljude onda bi to bilo na one koji biraju LAKŠI i one koji biraju TEŽI put. Mogla bih vam tačno iz mog okruženja navesti primjere jednih i drugih. Šta mislite, prije nego nastavim, u kom timu ste vi? Ili još bolje; šta mislite kojim je bolje da idete?Da pokušam da definišem sta ja to smatram lakšim a šta težim putem.

Otišla je. Na neko bolje mjesto na kom ništa ne boli, nadam se. A nas boli. Nas boli topli bol. Pokušavam ovih dana da shvatim zašto je ovaj bol nekako drugačiji. Nije tuga u nekom čistom obliku. Nije onaj bol kad si ljut na život, na ljude, na sebe, na sve što te okružuje a taman i najmanjoj mjeri je dovelo do tog bola. Ili si eto ljut na svakog ko ne razumije da tebe boli, slučajne prolaznike, televizijske programe, muzičare koji i dalje stvaraju muziku a ne znaju da je vrijeme stalo - pa si eto ti ljut. Ne! Ovaj je nekako drugačiji. Ovaj je njen. A sve što je njeno mora da bude takvo. posebno, drugačije, tiho a opet tako snažno tu. I toplo!